Emocionalna inteligencija (EQ) - Prava mera pameti

Dok je biti pametan do sada uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ), današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije. Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji - sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvaraju dobri odnosi, da se bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan.

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija (EQ) predstavlja sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i emocijama drugih ljudi. Ona obuhvata pet ključnih oblasti:

• Samosvesnost - prepoznavanje sopstvenih emocija
• Samokontrola - upravljanje emocijama
• Motivacija - sposobnost samomotivacije
• Empatija - prepoznavanje emocija kod drugih
• Socijalne veštine - izgradnja kvalitetnih odnosa

Test emocionalne inteligencije

Odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno) na sledeća pitanja:

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid
10. Ponekad se osećam poniženo

Poželjni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N

Razlika između IQ i EQ

Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe - ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Nauka o emocijama: Amigdala i epifiza

Za naše emocije kriva je izvesna žlezda - amigdala, koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije. Impulsi iz amigdale upozoravaju nas: "Ovo je prepoznatljivo, dobro, loše, strašno, opasno".

Epifiza ili pinealna žlezda je još jedna važna struktura u mozgu koja utiče na emocije. Ona luči melatonin (hormon sna) i serotonin (hormon sreće). Zdrave navike spavanja, posebno spavanje pre ponoći, pomažu u održavanju emocionalne stabilnosti.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju?

Evo nekoliko praktičnih saveta za razvijanje EQ-a:

• Povećajte samosvesnost - pratite svoje emocije i reakcije
• Vežbajte samokontrolu - naučite da pauzirate pre nego što reagujete
• Razvijte empatiju - pokušajte da vidite stvari iz tuđe perspektive
• Unapredite socijalne veštine - aktivno slušajte i budite prisutni u razgovorima
• Menadžirajte stres - vežbajte duboko disanje i druge tehnike opuštanja

Emocionalna inteligencija kod dece

Deca, posebno mala, sastavljena su samo od emocija. To su "sunđeri" koji upijaju osećanja iz izraza lica roditelja, tona glasa i načina govora. Važno je decu učiti da izražavaju osećanja svojim rečima ("Ja sam veseo", "Ja sam tužan"), a potom ih naučiti da prepoznaju osećanja drugih ljudi.

Emocionalno sigurna sredina detetu obezbeđuje podršku. Roditelji treba da potvrđuju da postoje osećanja i otvoreno razgovaraju o njima, bez vikanja, nasilnih reči ili surovih postupaka.

Emocionalna inteligencija u odnosima

Pametni partneri nikada ne izbegavaju prepiranje, već se trude da nađu zajedničko rešenje, ne zaboravljajući da se još uvek vole. Malo dobro kontrolisane borbe mišljenja unosi živost i razgali emocije, dok sterilna veza u kojoj postoji apatija na sve izrečeno može biti znak emocionalnog distanciranja.

Zaključak

Emocije i razum su nam dati kroz dve vrste inteligencije - obe jednako važne za uspeh i sreću u životu. Cilj je da naučimo kako inteligentno upotrebljavati svoju emocionalnost. Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Kada uspemo da sakupimo pozitivnu energiju i savladamo strah, osećanje očaja i panike, možemo da pobedimo i najveće životne izazove.